Ramiz Salkić, poslanik u Narodnoj skupštini Rs-a, u Tigardu, Portland, održao je predavanje o pripremi agresije na Republiku Bosnu i Hercegovinu i pripremama za izvršenje genocida nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini.

Salkić je istakao da je već u martu 1991. godine postojala politička odluka i plan za naoružavanje bosanskih Srba sa ciljem progona na etničkoj osnovi i okupaciji Bosne i Hercegovine, te eliminaciji Drine kao granice između Srba.

“ To svjedoči ratni zločinac Deronjić koji u svom iskazu govori da je na sastanku u Beogradu sa Mihajlom Kerkezom i Goranom Zekićem dogovarao isporuku oružja bosanskim Srbima. Kerkez im je rekao da je donesena politička odluka da se Srbi u Bosni naoružaju i da 50 kilometara od Drine neće živjeti niko do Srbi. Sastanak je održan početkom aprila, a prva isporuka naoružanja desila se u maju 1991. godine i izvršena je  preko mosta Bratunac-Ljubovija.

Već u ljeto 1991. godine u Milićima je uspostavljen vojni kamp i centar za naoružavanje bosanskih Srba u Podrinju i romanijskoj regiji.

Ubistvo dva Bošnjaka i ranjavanje dva Bošnjaka u terorističkoj zasjedi u naselju Kravica 3. septembra 1991. godine je de facto označilo početak oružane agresije i rata u Bosni i Hercegovini

Da su Srbi već tada bili naoružani i spremni potvrdio je Radovan Karadžić u presretnutom razgovoru gdje kaže Bajagiću da se niko ne igra sa Srbima i da ih ima 200000 naoružanih.

Nakon obavljenog naoružavanja preko JNA bosanski Srbi su započeli rušenje ustavnog poretka preko formiranja tzv. Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i odluka donesenih 9. januara 1992.godine.

Uslijedile su brutalne okupacije gradova sa bošnjačkom većinom uz obalu rijeke Drine i realizacija plana o progonu i ubistvu Bošnjaka u pojasu 50 kilometara od rijeke Drine, kao i u drugim mjestima za koje je ideja Velike Srbije smatrala da treba pripasti Srbima.

Već tada su prema presudama pripadnici pobunjeničkih formacija bosanskih Srba počinili genocid i teške ratne zločine. I sam ratni zločinac Mladić je rekao, komentarišući usvajanje strateških ciljeva 12. maja 1992. godine, da je to genocid.

Sve dalje što se događalo je realizacija jasne genocidne namjere nad Bošnjacima, što je u konačnici dokazano i presuđeno nad Bošnjacima istočne Bosne smještenim u „sigurnoj zoni“ UN Srebrenica u julu 1995.godine. 

Danas vlasti entiteta Rs provode završnu fazu genocida stvarajući neprijateljsko okruženje i nepodnošljive uslove za život i opstanak Bošnjaka u ovom entitetu kroz veličanje ratnih zločinaca i negiranje genocida.

Nažalost, Dejtonskim mirovnim sporazumom legalizirani su svi zločini uključujući i genocid činjenicom da su počinioci isti nastavljali upravljati teritorijom i preživjelim žrtvama, a danas to čine njihovi sljedbenici veličajući njihove zločine i proglašavajući ih herojima.

Naša je zajednička obaveza da svako od nas u svakoj prilici svugdje u svijetu zagovara i traži eliminaciju posljedica genocida na temeljima presuda Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Vi ovdje u SAD-u imate posebnu ulogu i odgovornost kao preživjele žrtve genocida da to radite u ime onih koji su ubijeni i nisu dobili priliku kao vi.

Nemojte biti od onih koji su iznevjerili svoju braću i sestre ubijene u genocidu nad Bošnjacima tokom agresije na Republiku Bosnu i Hercegovinu.“, rekao je, između ostalog, Salkić.

Odbijanje Kolegija NSRs-a da uvrsti u dnevni red naredne sjednice NSRs-a Prijedlog Rezolucije o osudi genocida počinjenog nad Bošnjacima Srebrenice u julu 1995. godine predstavlja kontinuitet negiranja genocida kojeg su počinile vojska i dijelovi policije Rs.

Koliko god oni bili ustrajni u negiranju genocida, veličanju zločinaca i njihovih zločina mi ćemo biti istrajniji u širenju istine i traženju pravde.

Za ibret, pouku i opomenu Bošnjacima je diskusija Mirsada Duratovica iz SDP-a koju predstavljam kao izvorni dio stenograma sa Kolegija( izvod iz stenograma):

“ДУРАТОВИЋ

Нисам учествовао у припреми ове резолуције нити сам контактиран, да је постојала искрена намјера да то иде испред неког бошњачког да кажем корпуса овдје, било би то урађено чисто на политички потез, ево, могло се то много раније урадити то је г. Салкић могао раније урадити и два мандата док је био потпредсједник, није урадио, мислим јасно је мени као Бошњаку шта стоји иза ове иницијативе, ја сам раније у неком периоду, посјетио нека стратишта српског народа, рецимо бивши логор Брадина, код Коњица, био сам тамо са тим страдалницима који данас углавном живе у Србији, оно што бих хтио скренути пажњу и када се дешавају такве комеморације без обзира ко их организује треба да пошаље позивнице свима нама, ја нисам добио као потпредсједник Народне скупштине позивницу за сада ово што је било на Козари, нисам добио мислим да је то један велики пропуст, да ли случајно или намјерно и мој прадједе је погинуо на Козари у партизанима и одређен број бошњака из мог села је на оним таблама на Козари горе, и ако хоћемо заједно да пошаљемо поруку а требали би ми први овдје, као носиоци власти представници свих народа да шаљемо такве поруке, требали би сви да се појављујемо на свим мјестима. Значи, ако се не можемо договорити око ових неких датума и комеморација из овог протеклог рата, барем оно што се тиче антифашистичке борбе мислим да би сви требали добити позивницу и да се сви појавимо заједно барем на тим таквим комеморацијама на Козари, на Тјентишту и не знам гдје се све обиљежава, оно што организује Владе и ево да кажем Народна скупштина. Ето толико.”

Ova Rezolucija će biti predložena i sljedeće godine u NSRs-u, kao što je predlagana i 2015. godine.

Svako je mogao biti dio ove godine, a može biti dio inicijative naredne godine ukoliko se ne boji da će izgubiti svoju poziciju i privilegije koje je dobio podaničkim odnosom prema SNSD-u.

Mi smo otvoreni za zajedničku borbu u NSRs-u, ali očito je da neki nisu spremni za borbu, jer su im slađe privilegije i dobri odnosi sa Stevandićem nego istina, pravda i interes Bošnjaka u ovom entitetu.

Privođenje Mirsada Omerovića iz Srebrenice dokaz je kontinuiteta politike zastrašivanja Bošnjaka u ovom entitetu, na svim nivoima i svim institucijama.

Logika predstavnika bosanskih Srba, koju je uspostavio ratni zločinac osuđen za genocid Radovan Karadžić, a danas je na drugi način provodi Milorad Dodik, jeste da ovdje nema mjesta za život Bošnjacima, a oni koji ostanu da žive ne mogu imati prava niti smiju dizati glas protiv nepravde koja nam se čini.

Čitav sistem vlasti u ovom entitetu u funkciji je samo bosanskih Srba i sa ciljem potpune diskriminacije Bošnjaka u svim oblastima života.

Nažalost, nakon što su vojska, policija, političko i vojno rukovodstvo bosanskih Srba počinili udruženi zločinački poduhvat i genocid nad Bošnjacima međunarodna zajednica im je u Dejtonu dala na upravljanje i kontrolu područje na kojem su počinili te zločine sa ekskluzivnim imenom Republika srpska.

Da to nije tako danas Bošnjaci ne bi ovdje bili diskriminirani, ne bi se zločinci veličali, a genocid negirao,  ne bismo imali vlast koja nas tjera da odlazimo, a sve zajedno gura u nove probleme.

Oni koji su mogli nisu spriječili genocid, oni koji su mogli i danas ne žele spriječiti završnu fazu genocida i mirnodopski progon Bošnjaka sa ovog područja kroz stvaranje nemogućeg ambijenta za život Bošnjaka dostojnog čovjeka.

Mi smo tu postojani i čvrsta uvjerenja da su ovo naša ognjišta i naša domovina. Niko nek ne bude u zabludi da ova tiranija može trajati vječno, niti da je naše strpljenje vječnog karaktera. Sve ima svoj kraj, mi očekujemo da dođe kraj ovom nasilju i tiranijii i pozivamo državne organe na veće prisustvo na ovim prostorima.

Naše povjerenje u organe ovog entiteta je iz dana u dan manje i ono se formira spram odnosa vlasti entiteta Rs prema Bošnjacima, a danas nas tretiraju kao neprijatelje.

Moj apel i moj poziv je da se ovo stanje shvati krajnje ozbiljnim nakon napada na porodicu Memišević u Višegradu, pokušaja ubistva mladića Osmana u Bratuncu i ovog neosnovanog privođenja i zastrašivanja Mirsada Omerovića u Srebrenici.

Milorad Dodik je učinio dodatni korak ka secesiji, ugrožavajući mir i stabilnost, bacajući rukavicu u lice državnim organima Bosne i Hercegovine, visokom predstavniku i kompletnoj međunarodnoj zajednici.

On bez ikakve dileme ide korak po korak ka samom cilju, žalosno je da unutar političkog korpusa onih koji se kao bore za Bosnu i Hercegovinu još uvijek ima onih koji javno iznose tezu da je on blefer i da će stati prije ključnog poteza ugrožavanja mira i stabilnosti.

Ovi koji se kao bore za državu, a svojim izjavama relativiziraju opasnost i postupke Milorada Dodika, ohrabruju međunarodnu zajednicu da ne poduzima konkretne korake, oni se u principu bore za naklonost Milorada Dodika, a ne za državu Bosnu i Hercegovinu.

Svaka reakcija ispod uklanjanja sa političke scene kreatora separatističke politike, politike rušenja ustavnog poretka Bosne i Hercegovine i Dejtonskog mirovnog sporazuma je kapitulacija državnih institucija, OHR-a i kompletne međunarodne zajednice pred, u ovom trenutku, institucionalnim separatizmom koji bi vrlo brzo mogao prerasti u nasilni separatizam.

Zbog toga je neophodna brza, snažna i odlučna zajednička reakcija pravosudnih institucija i visokog predstavnika radi zaustavljanja rušenja ustavnog poretka i Dejtonskog mirovnog sporazuma, dok nije kasno.

Mi smo u danima intenzivnog sjećanja na žrtve genocida, kojeg su počinile vojska i dijelovi policije Rs. Za udruženi zločinački poduhvat, genocid i druge teške ratne zločine presuđeno je kompletno tadašnje političko i vojno rukovodstvo čijim se sljedbenicima osjećaju i tako se ponašaju današnji separatisti u ovom entitetu.

Tada je međunarodna zajednica oklijevala, kalkulisala i bila nejedinstvena, a mogli su da su htjeli spriječiti vojsku, policiju, Karadžića i Mladića da sa svojim sljedbenicima počine genocid nad Bošnjacima u “sigurnoj zoni” UN Srebrenica. 

Danas ste u prilici poduzeti konkretne korake da sankcionišete separatiste, kao što ste upravo u tim danima 1995. godine bili u prilici svojom intervencijom spriječiti genocid, a niste to uradili, pozivam vas da ne napravite ponovo istu grešku i da ovog puta uradite pravu stvar.

Naravno pod pretpostavkom da je vaše nečinjenje 1995. godine po vama bila greška, a ne stvarna namjera.

Poslanik u Narodnoj skupštini Rs-a, Ramiz Salkić, bio je gost emisije Dan uživo na N1 televiziji.

Govorio je, između ostalog, o aktuelnoj političkoj situaciji, te je istakao da je potrebno ukloniti Milorada Dodika sa političke scene, radi očuvanja mira i stabilnosti.

Kazao je da je velika odgovornost i obaveza međunarodne zajednice da reagira, jer mi još uvijek imamo uređenje zemlje po mirovnom ugovoru.
Istakao je da treba obezbijediti prisustvo NATO-a na Drini.

Također je govorio i o stanju u SDA, te je kazao da je ono redovno, predkongresno kao i uvijek do sada.

Video pogledajte na linku: https://fb.watch/lFsiz6FRXK/

Ramiz Salkić, zastupnik SDA u Narodnoj skupštini Republike Srpske, kazao je da bi ovaj entitetski parlament sa usvajanjem rezolucije o genocidu u Srebrenici "skinuo ogroman teret kolektivne odgovornosti sa srpskog naroda". On je u razgovoru za N1 ocijenio kako se pale u vodu priče da se promijenio lider SNSD-a Milorad i da mi danas svjedočimo "nikad gorem Dodiku".

Je li rezolucija o genocidu u Srebrenici, upućena u parlamentarnu proceduru u Narodnoj skupštini Republike Srpske unaprijed osuđeno na neuspjeh, zbog poznatog stava većine poslanika?

Uputili smo u proceduru zvaničan prijedlog o osudi genocida u RS-u, vidjet ćemo kako će reagovati predsjednik NSRS-a i kolegij. Kao potpredsjednik entiteta 2015. sam preko narodnih poslanika uputio gotovo istu rezoluciji, ona nije ni došla na dnevni red. Tad su bile reakcije vrlo burne, sad je napredak što nema takvih reakcija. Mi na ovaj način činimo uslugu političkim predstavnicima srpskog naroda koji nemaju hrabrosti da povedu svoj narod putem katarze. Ukoliko bi se usvojila ova rezolucija skinuo bi se ogroman teret kolektivne odgovornosti sa srpskog naroda.

Kako komentarišete sastanak u Konjicu na kojem je Dodik opsovao genocid?

Generalno, i to govorim kao čovjek, a ne kao političar, to je velika sramota za one koji su bili prisutni. Ljudski i dostojanstveno je bilo da su izašli sa sastanka i o tome obavijestili javnost. Dodik nikad ranije nije psovao genocid, jest ga negirao, ali i to radi sve manje i manje. Ali na ovakav bahat način to nikada nije uradio (s nama). Nama su govorili da se on promijenio, a zapravo nismo imali nikada goreg Dodika.

Da li je Inzkov zakon o zabrani negiranja genocida dovoljno precizan?

Mislim da je ključni problem u Tužilaštvu BiH jer nemaju hrabrosti da se uhvate u koštac sa ovim problemom.

Dodik je danas potpisao Ukaz o proglašenju zakona NSRS-a koji je Schmidt poništio?

Dodik će ići do kraja, to je što ja vidim. Ovdje je na potezu međunarodna zajednica da pokaže da li je dosljedna da završi posao u interesu građana i mira. Prije Dodika je odgovorna predsjedavajuć Vijeća naroda koja je nastavila proceduru o ovom zakonu iako ga je poništio Schmidt, kao i predsjednik NSRS-a koji je također nastavio sa procedurom.

Hoće li pravosuđe nešto poduzeti?

Ovakvo kakvo imamo – neće.

A OHR?

Nadam se da hoće i da će Schmidt završiti posao koji je započeo nedavno. Dodik više ne treba biti dio političke scene.

Dio gostovanja pogledajte ovdje. Kompletnu emisiju možete pogledati na linku: https://youtu.be/m-aIyKGOQK4.

N1